ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА „АМЕРИКАНЦИ-СРПСКИ ДОБРОВОЉЦИ ИЗ САД 1914-1918“

0
282

У свечаној сали СО Тител, у организацији НБ „Стојан Трумић“ представљена је књига „Американци- српски добровољци из САД 1914-1918“, др Милана Мицића, историчара и књижевника, почасног председника Удружења ратних добровољаца 1912-1918; њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад. Представљању Мицићеве књиге претходило је излагање Драгана Колака под називом „Беседа уочи Митровдана 2018“ у којем је представио публикацију „Општина Тител 1918-2018.“ за коју је рекао да је то „споменица објављена поводом обележавања стогодишњице присаједињења Срема, Барање, Бачке и Баната Краљевини Србији“, додавши да је то „мало слово о Великом рату, највећем ратном сукобу у историји човечанства до тада, са нагласком на улогу Титела и Титељана у њему“.У даљњем говору присутне је подсетио на већ раније изнете ставове о заборавности оних који баштине погодности које су за њих извојевали наши храбри преци, а ова спомен брошура је само мала захвалност и спомен на њих и њихова дела. Представљајући своју најновију књигу „Американци-српски добровољци из САД 1914-1918.“, Милан Мицић је говорио о тим храбрим људима, великим Србима , који Србију до тада никада нису ни видели, који су у далеку Америку отишли из егзистенцијалних разлога и који су у далеком и туђем свету радили најтеже послове, одвајали од уста за породице у старом крају у Лици, Банији, Кордуну, Далмацији, Херцеговини…Они нису били обавезни да се боре за Србију, али су то желели свим срцем, и по цену да њихове породице буду шиканиране и физички угрожене.Били су то храбри борци, али неискусни и необучени, па су гинули у огромном броју. Велику храброст и борбеност показала је јединица Војводе Вука која је уз велике жртве заузела Кајмакчалан.Неретки су примери да су добровољци били под сумњом и неповерењм, посебно пребези из аустроугарске војске.
Посебна је прича о добровољцима који су по завршетку рата добијали имања по Славонији и Војводини, а међу којима је било много оних који нису могли да се привикну на живот у тим крајевима, па су се враћали у стари крај, а неки су се вратили у Америку.Посебно су болне судбине оних који нису били ни те среће да добију услове као ови поменути, већ су умирали од беде и глади на салашима и ритовима.
Добровољачке породице доласком Другог светског рата биле су прве на удару и немилосрдно су уништаване јер су оне биле симбол непријатељског пораза. Тешка судбина задесила је многе и доласком комунистичке власти која их је шиканирала и осиромашивала јер су већина били монархисти. Утеривали су их силом у задруге или им одузимали готово све што су имали.Прича о добровољцима и књизи илустрована је песмама Изворне музичке групе „Звуци са камена“ из Новог Сада. Било је песама о херојству, али и оних о љубави према отаџбини и девојци. Тако су се салом СО Тител разлегали стихови:
ЧИКА ПЕРО ХРАБРИ СВОЈЕ СОКОЛОВЕ
ЗАМНОМ БРАЋО, СРБИЈА НАС ЗОВЕ!
ИЗА ОВИХ БРДА ВИДИ СЕ СРБИЈА
НАПРЕД У СЛОБОДУ, МОЈА ЈЕ КОМАНДА!
ЗАГРМЕЛО ЈЕ ТАДА И ШЕСТО ТОПОВА;
ГОРЕЛО ЈЕ НЕБО И ЗЕМЉА ХЕЛЕНСКА!
СВУДА ОКО НАС ЈЕ МИРИС БАРУТА,
БАЈОНЕТ НА ПУШКЕ, ЧЕКА СРБИЈА!
О помешаној љубави према девојци и отаџбини говори ова песма:
ПОГЛЕДАЈ МЕ, МАЛА МОЈА,
НА МЕНИ ЈЕ НОВА ЧОЈА!
ПОГЛЕДАЈ МЕ!
НОВА ЧОЈА И ОПАНЦИ,
КАЖИ МАЈЦИ,
КАЖИ МАЈЦИ БИЋЕШ МОЈА,
МАЛА МОЈА!

Фотографије и текст: Стево Диклић

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here